Upravljanje memorijom računara
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 9 | Nivo: Fakultet za informacione tehnologije, Podgorica

1. Upravljanje memorijom
U jednoprogramskom sistemu, glavna memorija se dijeli na dva dijela: jedan za operativni sistem (rezidentni monitor), a drugi za program koji se trenutno izvršava. U multiprogramskom sistemu „korisnički” deo memorije se dalje dijeli tako da prihvati više procesa. Zadatak te dalje podjele, koji dinamčki izvršava operativni sistem, poznat je kao upravljanje memorijom.
Efektivno upravljanje memorijom je od vitalnog značaja za multiprogramski sistem. Ako se u memoriji nalayi samo nekoliko procesa,onda će svi oni najveći dio vremena čekati na U/I, a proces će biti besposlen. Zato memorija mora efikasno da se dodjeljuje kako bi se u nju napakovalo sto je moguce vise procesa.
1.2. Razmjenjivanje
Postoje tri vrste redova cekanja: dugorocnom redu cekanja zahteva za nove procese, kratkorocnom redu cekanja procesa koji su spremni da koriste procesor i raznim U/I redovima cekanja procesa koji nisu spremni da koriste procesor. Sjetite se da je razlog za tu razradjenu masineriju u tome sto su U/I aktivnosti mnogo sporije od racunanja i zato je procesor u jednoprogramskom sistemu besposlen u najvecem dijelu vremena.
Ali aranzman na slici 8.11 ne resava problem u cjelosti. Istina je da, u tom slucaju, memorija drzi vise procesa i da procesor moze da predje na drugi proces kada jedan proces ceka. Ali,procesor je toliko brzi od U/I da ce biti uobicajeno da svi procesi u memoriji cekaju na U/I. Prema tome, cak i kod multiprogramiranja, procesor bi mogao da bude besposlen u najvecem dijelu vremena.
Sta da se radi? Glavna memorija bi mogla da se prosiri i tako osposobi da prihvati vise procesa. Ali, postoje dvije greske u takvom pristupu. Prvo, glavna memorija je skupa, cak i danas. Drugo, apetit programa za memorijom je porastao u istoj mjeri u kojoj je cijena memorije pala. Tako da vece memorije imaju za rezultat vece procese, a ne vise procesa.
Drugo resenje je razmjenjivanje, prikazano na slici 8.12. Imamo dugoricni red cejanja zahteva procesa,tipicno smesten na disku. Oni se unose,jedan po jedan,kako prostor postaje raspoloziv. Kada se procesi zavrse, oni se uklanjaju iz glavne memorije. Dogodice se situacija kada nijedan od procesa u memoriji nije u stanju spremnosti (odnosno, svi cekaju na U/I operaciju). Umjesto da ostane besposlen, procesor razmjenjuje jedan od tih procesa nazad na disk, u privremeni red cekanja. To je red postojecih procesa koji su privremeno izbaceni iz glavne memorije. Operativni sistem zatim donosi drugi proces iz privremenog reda cekanja, ili prihvata zahtjev novog procesa iz dugorocnog reda cekanja. Izvrsavanje se zatim nastavlja sa novoprispelim procesom.

---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturskiradovi.net 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: maturskiradovi.net@gmail.com